Sirmium – Its History from the First Century AD to 582 AD

30/08/2018

У организацији Историјског архива “Срем” и Музеја Срем Митровчанима је представљена књига проф. др Мирославе Мирковић,“Sirmium – Its History from the First Century AD to 582 AD”

Издавач је Историјски архив „Срем“ а суиздавач Филозофски факултет из Новог Сада.

Дело проф. др Мирославе Мирковић бави се периодом од 1. до краја 6. века, односно од првих писаних извора с краја 1. века пре нове ере до 582. Књига “Сирмиум – Историја римског града од I до краја VI века” која је објављена ранијих година у два издања на српском, сада је објављена и на енглеском језику у допуњеној верзији.

Како је рекла проф. др Мирослава Мирковић, ауторка књиге и низа научних чланака о Сирмијуму: “Ово је монографија о граду, римски градови су имали аутономију, о градској управи, функционисању града и о неким жалосним догађајима јер он је средином V века порушен и то је био почетак краја. Град је опљачакан и порушен, потом се опоравио јер се народ вратио али после скоро једног века дошли су Авари и темељно порушили град, наредили становништву да га напусти, тако да су они гладни, изнурени трогодишњом опсадом напустили град и то је био крај Сирмијума.”

Проф. др Мирослава Мирковић предавала је Историју старог века и касније Римску историју на Филозофском факултету у Београду до 2000. године. Бави се историјом римских градова и провинција, римском војном, социјалном и економском историјом, а посебно се бави проучавањем Сирмијума.

Писала је о веома занимљивим темама: “Било је задовољство и занимљиво читати старе писце и читати натписе, што се врло често запоставља, а имамо их и овде у Музеју Срема, они веома много могу да кажу. Постоји низ питања која су веома занимљива рецимо о становништву, војсци, положају војника, о царевима што сви воле да чују. Низ околности је довео више царева у Сирмијум, два су овде рођена, за трећег нисмо сасвим сигурни, али постоји вероватноћа да јесте. Што је још важније Сирмијум није на граници, он је био база за време ратова и ту се цар може лоцирати, имати штаб, скупити војску и кренути у рат на Дунав против разних племена која хоће бољи живот и надиру на обрађена римска поља да пљачкају. О војсци доста може да се сазна, о царевима мање премда има и ту података на натписима, не много.” додала је проф. Мирковић.

Античку историју проф. др Мирослава Мирковић истражује на пројектима Археолошког центра Филозофског факултета у Београду и пројекту Берлинске академије наука. У стручној и научној јавности веома су познате њене књиге “Позно Римско царство”, “Римска држава под царевима у доба Републике”, “Диоклецијан”, “Живот и преписка Светога Хијеронима”, а књига “Rea Silvia and seven Roman kings” – „Реа Силвија и седам римских краљева“, објављена у Београду, 2014. године, донела је др Мирослави Мирковић престижну награду „Милан Будимир“.

Проф. др Мирослав Вујовић, Филозофски факултет, Београд, приказао је ово дело на промоцији: “Живот професорице Мирковић јесте античка историја, али њена љубав је Сирмиум и то се види из многобројних радова које је посветила овом граду. Бави се овим темама више од 50 година, од када је постала део легендарног тима поред проф. Грбића и проф. Поповића. Књига Сирмиум на енглеском језику представља и још један продор Митровице у свет. Може да се подели на два дела, први говори о историји Сирмијума, заснован на делима античких историчара и на истраживањима. Велику вредност има и други део – каталог, попис скоро 300 натписа на латинском и грчком језику, а има и хришћанских. Захваљујући делима професорице Мирковић Сирмиум је незаобилазна тема у археологији, не само у Србији, него и у свету.”

У програму промоције учествовали су и проф. др Светозар Бошков, Филозофски факултет, Нови Сад, Мирјана Вашут, директор ЈП „Урбанизам“ и Саша Бугаџија, директор Музеја Срема.

Мирјана Вашут, дипломирани просторни планер, упознала је присутне о просторном и урбанистичком планирању као инструменту заштите археолошког наслеђа у Сремској Митровици: „У Сремској Митровици је евидентиран велики број археолошких налазишта античког царског Сирмијума. Она се налазе унутар бедема и ван бедема царског града али и у кориту реке Саве. Њихово чување обавеза је свих институција које то чине путем планске и правне регулативе.“ У свом даљем излагању рекла је: „Циљ израде сваког просторног или урбанистичког плана где је утврђен археолошки налаз је дефинисање планског основа за коришћење, уређење и заштиту подручја археолошког налазишта, у складу са принципима одрживости и синергијског утицаја у простору. Археолошки локалитети који стварају идентитет Града Сремска Митровица и појединих његових делова у контексту промовисања активности смишљених да ојачају економску базу су редовна тема планских докумената, чиме се даје потпора њиховој заштити, оживљавању и уклапању у животни простор и развој савременог града.

У име организатора и издавача Дејан Уметић, директор Историјског архива „Срем“ рекао је: “Имамо богату издавачку делатност али нам је била изузетна част да можемо да издамо овакво научно дело, поготову што је везано за наше поднебље, за истраживање Сирмијума. Објављено је на енглескм језику и надам се да ће користити како нашим, тако и страним научницима. Поред тога да напоменем да смо објавили друго издање фотомонографије Град вреднији од царске кћери и на српском и на енглеском језику.”

Саша Бугаџија, директор Музеја Срема, упознао је присутне са најновијим археолошким истраживањима на локалитету Глац: „У оквиру сарадње Универзитета у Сиднеју и Археолошког института у Београду, у партнерству са Музејем Срема и Заводом за заштиту споменика културе Сремске Митровице, предвиђено је дугогодишње истраживање касноантичке грађевине на Глацу, у близини Сремске Митровице. Циљ сарадње је оснивање центра који би као задатак имао истраживање и представљање археолошког налазишта, као и омогућавање младим истраживачима да коришћењем најсавременијих метода проучавају античко наслеђе.“

У музичком делу програма учествовао је проф. Ђорђе Илијин са три ауторске композиције на клавиру.

Програм је водила Јасна Арбанас.

Промоцију је пратила изложба уметничких експоната Ронилачког клуба „Жута фока“.