Историјски архив “Срем” је у оквиру обележавања 100 година од завршетка Првог светског рата организовао изложбу “Срем у Првом светском рату” и представио монографију “Срем у Првом светском рату – лојалност и преки суд”
19.11.2018. године у Галерији “Лазар Возаревић” у 13 сати
Историјски архив “Срем” је у оквиру обележавања 100 година од завршетка Првог светског рата организовао изложбу и представио монографију “Срем у Првом светском рату – лојалност и преки суд”.
На свечаном отварању изложбе и промоцији монографије говорили су: председник Скупштине Града Сремска Митровица – Томислав Јанковић, директор Историјског архива “Срем” – Дејан Уметић, аутори изложбе и монографије – др Горан Васин и др Ненад Нинковић, помоћник покрајинског секретара за културно наслеђе – др Милан Мићић, који је и отворио изложбу.
У музичком делу програма учествовао је хор “Русински зраци”.
Програм је водила Јасна Арбанас.
Штампање монографије и опремање изложбе реализовано је уз финансијску подршку Града Сремска Митровица.
Монографијa Срем у Првом светском рату настала је као резултат дугогодишњих архивских истраживања аутора – др Горана Васина и др Ненада Нинковића, у Бечу, Будимпешти, Сентандреји, Београду, Сремским Карловцима, Новом Саду и Сремској Митровици.
Овом књигом они су дали на увид јавности најразличитију грађу која сведочи о ратним страдањима и недаћама Срба са подручја Срема.
По речима аутора: архивска грађа и литература, претежно стране провенијенције нам је омогућила да, са једне стране, пратимо ратовање и војне епопеје Сремаца на фронтовима на које су били послати током Великог рата, а са друге стране, да проучимо и судбину Срба који су остали у Срему. Циљ нам је био да прикажемо ратну драму, кроз причу и живот војника, обичног човека, свештеника, који су свакодневицу сукоба пролазили на различите начине сa заједничким именитељем – страдање и неизвесност.
Карловачка митрополија посебно је била под присмотром и притиском државних власти па је њена најважнија целина Архидијецеза, у чијој се канонској ингеренцији налазио Срем, била нераздвојни део наших истраживања. Личност владике пакрачког Мирона Николића, администратора Митрополије у фокусу је наше приче, имајући на уму кључну улогу овог значајног архијереја, који је чинио све да сачува имовину цркве, њене свештенике и вернике.
Страдање Срба у Срему, депортације, интернације, хапшења, монтирани судски процеси, убиства током јесени 1914. део су којем смо посветили највише пажње, покушавајући да их ставимо у контекст процеса који су се истовремено дешавали у Галицији, затим у деловима Чешке и Словачке. Настојали смо да покажемо да се политиком коју су у Бечу и Будимпешти водиле елите од почетка рата, где се на сопственој територији примењивала тактика окупиране земље, реалност распада Монархије била неминовна.
Дезинтеграција Аустроугарске довела је Срем у нови оквир Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, идеја коју су Срби из Срема здушно подржали, као рационални и једини могући наставак политике елита од времена Светозара Милетића, Михаила Полит Десанчића, покрета Уједињене омладине српске и генерација које су имале на уму јасан циљ – сједињење са Краљевином Србијом.
У немирним годинама између два светска рата српска елита је често заборављала срж те идеје, њену основну премису, да су велике жртве које је поднела српска војска и пречански Срби биле у циљу националног уједињења, а не нових српско–српских раскола који су се завршили великим националним сломом у ХХ веку.
