Мр Снежана Божанић, Сремска Митровица – Нови Сад, 2006.
Манастир Бањска има сачувану оснивачку повељу која је добро критички издата (Љ. Ковачевић, В. Јагић) те је захвална за историјско-географска истраживања. Примарни истраживачки задатак постављен у овом раду састоји се у покушају реконструкције међа оног дела властелинства који је окруживао сам манастир, полазећи од текста повеље, постојећих историјско-географских студија, теренских истраживања, археолошког материјала, путописа, етнографске грађе и топографских карата. На овако идентификованом простору Ибарског језгра али и осталих делова властелинства прате се потом промене у расположивим документима 14, 15. и раног 16. века. Тема није нова, истраживана је и властелинству су посвећене бројне студије (С. Новаковић, Ј. Алексић, Г. Шкриванић, Г. Томовић и др.), чиме је створен простор и могућност за полемисање са претходним ауторима и покушај да се досадашњи резултати превазиђу. Досадашњи радови заокупљени су првенствено ситуацијом у време повеље и ни у једном од њих није постављен задатак да се сагледа властелинство или неки његов део у току времена.
Хронолошки рад обухвата период од почетка 14. до краја 16. века. Методолошко опредељење за тему дугог трајања условљено је у највећој мери недостатком изворне грађе. Праћење насељених места кроз дужи временски период, стварање етничке, демографске и привредне слике властелинства, кроз цео средњи век, наметнуло је и принцип континуитета у истраживању.
Нужно је истаћи да се тема прати са становишта историјске географије. Преме опште познатој дефиницији предмет историјске географије је географска средина и човек као члан мање или веће заједнице у току историје. Истражује се однос између природне средине која је непроменљива: положај, рељеф, клима и људских заједница које се мењају. Топографске карте биле су незаобилазне приликом истраживања јер дају читав низ података, који се на земљишту непосредно прате, као што су: имена градова, насељених места и планина, апсолутне висине из којих се лако израчунавају релативне висинске разлике, тачно растојање појединих тачака итд. Добра топографска карта је најпоузданије помоћно средство за кретање по непознатом земљишту. Богаство изванредне топономастичке грађе у Бањској повељи условило је, дакле, да се посебно оцртају са аспекта историјске географије простор, границе и међе прилога који су окруживали цркву св. Стефана али и целог властелинства, да се утврди чињеница да ли наведени прилози постоје и данас, под којим именом или су ишчезли, да ли су приложена насеља променила првобитну намену, утврђивање међника и сл. Краљ је доделио око 70 села и засеока, 9 влашких катуна са око 504 породице.
Иако су резултати истраживања скромни, ипак они бацају више светлости на величину и простор властелинства, затим на распоред прилога и идентификацију топонима. Да би се добила што потпунија слика о Бањском властелинству, прате се подаци у другим средњовековним повељама, раним турским дефтерима помоћу којих се могу макар у најопштијим цртама описати промене на подручју које је властелинство некада покривало, те се могу изводити закључци о осипању и губљењу манастирских поседа.
МАГИСТРАТ ТРГОВИШТА РУМА
Ђорђе Бошковић, Јулијана Голчевс
